Kazani za pečenje rakije
Kazan
Aparati za pečenje rakije nazivaju se kazani (alambici, destilatori). Njihova zapremina obično se kreće od 80 do 200 i više litara. Ovakvi aparati najčešće rade sa prekidima i u njima se izvodi dvokratna destilacija. Naime u njima se ne može jednom destilacijom dobiti rakija potrebne jačine (prepečenica), već se dobija sirova meka rakija koja se podvrgava ponovnoj destilaciji kalo bi se dobio destilat sa višim sadržajem alkolhola. Kazan je izrađen od elektrolitičkog bakra visoke čistoće i dobro je uglačan radi lakšeg pranja. Debljina dna kazana za destilaciju kreće se od oko 2,0 do 2,5 milimetara što predstavlja lošiju varijantu izrade zbog brzog progorevanja zbog čega se nakon progorevanja dno, po mogućnosti, zamenjuje bakarnim limom debljine 6-8 milimetara. Kazan se izrađuje od bakra jer je on dobar provodnik toplote, otporan je na dejstvo organskih kiselina koje se nalaze u prevrelom kljuku i veoma pozitivno deluje na ukus i miris destilata. U kazan može biti ugrađena mešalica ili postavljena rešetka, koja sprečava kontakt čvrstih delova kljuka sa dnom kazana a samim tim i zagorevanje sadržaja u kazanu tokom destilacije. Zagorevanje kljuka se negativno odražava na organoleptičke osobine rakije.
Kapak (kupola)
Kapak je ustvari poklopac kazana, prihvata pare alkohola i vode i sprovodi ih u parovodnu cev. Izrađuje se od bakra i zapremina mu je obicno oko 10% od zapremine kazana.
Parovodna cev
Spaja kapak sa kondenzatorom i najčešće se izrađuje od bakra. Bolja varijanta izrade parovodne cevi je od nerđajuceg čelika jer se bakar jedini sa isparljivim kiselinama iz kljuka, najčešće sa sirćetnom kiselinom i nastaje jedinjenje kupriacetat . Pomenuto jedinjenje ima plavo-zelenu boju koja prelazi u rakiju i boji je ili se u njoj izdvaja u vidu taloga.
Kondenzator (tabarka, hladionik)
Najčešće je sačinjen od spiralno savijene bakarne cevi koja se nalazi u sudu kroz koji protiče voda. Spiralna cev mora biti dovoljno dugačka da bi se u njoj iskondenzovale sve alkoholno-vodene pare inače dolazi do gubitaka alkohola i dobija se manje rakije. Rashladna voda i pare koje kondenzuju treba da se kreću protivstujno što znači da se hladna voda uvodi u sud na dnu a topla voda se izvodi na vrhu suda. Dobar hladnjak hladi alkoholno-vodene pare tako da se dobija rakija čija je temperatura za oko 2C viša od temperature rashladne vode odnosno vode koja se odozdo uvodi u kondenzator. Ako imamo na raspolaganju rashladnu vodu čija je temperatura 13 – 15C to znači da temperatura rakije koja izlazi iz hladnjaka treba da bude 15 – 17C. Temperatura rashladne vode koja izlazi na vrhu suda treba da bude oko 65C.
Aparati za pečenje rakije nazivaju se kazani (alambici, destilatori). Njihova zapremina obično se kreće od 80 do 200 i više litara. Ovakvi aparati najčešće rade sa prekidima i u njima se izvodi dvokratna destilacija. Naime u njima se ne može jednom destilacijom dobiti rakija potrebne jačine (prepečenica), već se dobija sirova meka rakija koja se podvrgava ponovnoj destilaciji kalo bi se dobio destilat sa višim sadržajem alkolhola. Kazan je izrađen od elektrolitičkog bakra visoke čistoće i dobro je uglačan radi lakšeg pranja. Debljina dna kazana za destilaciju kreće se od oko 2,0 do 2,5 milimetara što predstavlja lošiju varijantu izrade zbog brzog progorevanja zbog čega se nakon progorevanja dno, po mogućnosti, zamenjuje bakarnim limom debljine 6-8 milimetara. Kazan se izrađuje od bakra jer je on dobar provodnik toplote, otporan je na dejstvo organskih kiselina koje se nalaze u prevrelom kljuku i veoma pozitivno deluje na ukus i miris destilata. U kazan može biti ugrađena mešalica ili postavljena rešetka, koja sprečava kontakt čvrstih delova kljuka sa dnom kazana a samim tim i zagorevanje sadržaja u kazanu tokom destilacije. Zagorevanje kljuka se negativno odražava na organoleptičke osobine rakije.
Kapak (kupola)
Kapak je ustvari poklopac kazana, prihvata pare alkohola i vode i sprovodi ih u parovodnu cev. Izrađuje se od bakra i zapremina mu je obicno oko 10% od zapremine kazana.
Parovodna cev
Spaja kapak sa kondenzatorom i najčešće se izrađuje od bakra. Bolja varijanta izrade parovodne cevi je od nerđajuceg čelika jer se bakar jedini sa isparljivim kiselinama iz kljuka, najčešće sa sirćetnom kiselinom i nastaje jedinjenje kupriacetat . Pomenuto jedinjenje ima plavo-zelenu boju koja prelazi u rakiju i boji je ili se u njoj izdvaja u vidu taloga.
Kondenzator (tabarka, hladionik)
Najčešće je sačinjen od spiralno savijene bakarne cevi koja se nalazi u sudu kroz koji protiče voda. Spiralna cev mora biti dovoljno dugačka da bi se u njoj iskondenzovale sve alkoholno-vodene pare inače dolazi do gubitaka alkohola i dobija se manje rakije. Rashladna voda i pare koje kondenzuju treba da se kreću protivstujno što znači da se hladna voda uvodi u sud na dnu a topla voda se izvodi na vrhu suda. Dobar hladnjak hladi alkoholno-vodene pare tako da se dobija rakija čija je temperatura za oko 2C viša od temperature rashladne vode odnosno vode koja se odozdo uvodi u kondenzator. Ako imamo na raspolaganju rashladnu vodu čija je temperatura 13 – 15C to znači da temperatura rakije koja izlazi iz hladnjaka treba da bude 15 – 17C. Temperatura rashladne vode koja izlazi na vrhu suda treba da bude oko 65C.
